Vsak izmed nas ima samo eno življenje, na katerega imamo pravico, da ga v okolju, ki nas obdaja, kakovostno živimo. Imamo pravico, da se poleg vseh obveznosti v življenju lahko tudi sprostimo, veselimo, izrazimo žalost, veselje, srečo, … in da to lahko z nekom delimo. Imamo kakovostno življenje.

To je bila ena zaključnih misli udeležencev projekta »Sosedje v akciji« v okviru evropskega programa Evropa za državljane. V projektu, katerega nosilec je Društvo osoba s cerebralnom i dječjom paralizom iz Zagreba, Zveza Sonček sodeluje kot partner. Sodelujoči partnerji so še Hrvatski savez udruga cerebralne i dječje paralize in Udruga Anđeli iz Splita.

Namen projekta je dvigniti kakovost življenja, tako oseb s posebnimi potrebami, kot ljudi, s katerimi sodelujejo pri oblikovanju vsakodnevnega življenja, v okolju,  kjer se dobro počutijo, v okolju, kjer želijo živeti.
Vsebina programa je razdeljena v tri sklope. To je izmenjave dobrih praks, znanj, izkušenj, nadalje razvijanju partnerskih odnosov in opredelitev skupnih ciljev med organizacijami za ustvarjanje novih strategij, temelječih na upoštevanju človekovih pravic oseb z invalidnostmi, vrednot,  evropskih dogovorov in predpisov, ter na koncu implementiranje aktivnosti v vsakodnevno življenje.

Pretekli teden smo v okviru izmenjave dobrih praks gostili v Centru Sonček v Mariboru goste iz Hrvaške. Predstavili smo jim naše izkušnje in dejanske aktivnosti v lokalnem okolju, ter vlogo Zveze Sonček tako v nacionalnem, kot njeno podporo v lokalnem okolju.  Gostom smo preko obiskov, ogledov, pogovorov,… predstavili programe, kako otroke s posebnimi potrebami vključujemo v vrtce, v šole s prilagojenim programom, v redne osnovne šole, v srednje šole, ter nadalje v zaposlitvene aktivnosti tako v Varstveno delovni center Sonček, sorodno organizacijo Polž, zaposlitvene centre, Sončno pot, vključevanje na odprt trg delovne sile,…, možnosti samostojnega bivanja, kot tudi vključevanje v Mariborsko društvo za cerebralno paralizo in v vse programe, ki jih Zveza Sonček organizira in izvaja v korist oseb s posebnimi potrebami in ostalih udeležencev. Zlasti programov obnovitvene rehabilitacije,  zdravstveno terapevtskih kolonij, počitnic, izobraževanj, svetovanj, prostočasnih aktivnosti, rekreacije,…

Izmenjava mnenj, izkušenj, pogledov,… je vedno dobrodošla in koristna. Še zlasti, če to poteka v vzdušju odprtosti, ustvarjalnosti in pripravljenosti za sodelovanje pri dvigu kvalitete življenja ljudi.  Gostje so izrazili zadovoljstvo, da so imeli možnost spoznati različne oblike dela, še zlasti zato, ker so vsi udeleženci, s katerimi smo sodelovali,  izžarevali odprtost, iskrenost. Zato naj bo to srečanje začetek nečesa prijetnega, nekega novega prijateljstva, sodelovanja, druženja, izmenjave izkušenj,…v korist vseh sodelujočih, je poudarila predstavnica hrvaške Zveze društev za cerebralno paralizo.
Kot je rekla ena izmed gostov, mama: »Vidimo, da je veliko stvari mogoče spraviti v življenje, tudi take, za katere smo mislile, da ni izvedljivo. Če imaš cilj, je možno najti tudi pot do cilja. Ne obremenjujemo, če smo se za določeno situacijo pravilno odločile ali ne. Dajmo podporo, dajmo možnost izbire. To je potrditev za odločitev. Receptov ni! Delajmo na sebi. Osveščajmo za VIZIJO. In ne hodimo po informacije samo v Ameriko, veliko se dogaja prav v sosesčini.«

Drugi del programa izmenjave dobrih praks bo v času med 3.5. in 7.5.2010 v Zagrebu in Splitu.

Fotogalerija

Zapisal: Janko Rešeta

Odmevi iz Zagreba

PROVOĐENJE PROJEKTA EUROPA ZA GRAĐANE SUSJEDI U SURADNJI

Po provođenju projekta sklopili smo prijateljsko partnerstvo između naših prvih susjeda Slovenaca iz Zveze SONČEK, naše također prijateljske Udruge iz Splita “Anđeli“, te našeg Saveza (HSUCDP). Predstavnica Saveza (kao članica upravnog odbora) bila je Koraljka Krajnović, a kordinator projekta i provoditelj istog ispred našeg Društva DOCIDP Zagreb bio je Dario Karačić – radni terapeut i ja Darko Krtanjek – kao predsjednik i predstavnik Društva.

Cilj projekta je: razmjena dobrih, međusobnih iskustava u svakodnevnom životu, provedenih u svakodnevnoj praksi osoba sa CP. Hrvatsku delegaciju činilo je  sveukupno 15 osoba.
Moj sveukupni dojam na  viđeno i prezentirano tokom 5 dana, moram iskreno reći doživio sam i vidio više od očekivanog.

Dio delegacije činili su i naši prijatelji iz Udruge "Anđeli" koji su zajedno s nama krenuli iz Zagreba prema Sloveniji. Puni pozitivnog adrenalina krenuli smo u izazov: nešto vidjeti, čuti i naučiti na međusobnim primjerima u razmjeni iskustava.

Projekt je odrađen u razdoblju od 02.-06.11.2009.g.  Mjesto gdje smo bili smješteni bilo je 20 km od Maribora blizu granice na Šentilju. Smješteni smo bili na jednom od privatnih posjeda SONČEKA – Centar VRTIČE, seosko-turističkog gospodarstva i rekreacijskog Centra za odmor i rekreaciju osoba s invaliditetom iz svih radno aktivnih podružnica SONČEKA kojih je sveukupno 11 po cijeloj Sloveniji te svih ostalih zainteresiranih osoba s ili bez invaliditeta. Nadam se da bi i MI kao dobri prvi susjedi uz dobru, daljnju prijateljsku suradnju došli u obzir da nas  ugoste kako bi mogli  koristiti čari tamošnje prirode okoliša uz moguće terapije u budućnosti, vrata su nam za tako nešto otvorena, uz novčanu subvenciju samih korisnika. Naravno, moramo se svrstati u grupe po dobnim skupinama.

Kao što sam već rekao smješteni smo bili na seoskom turističkom gospodarstvu SONČEK-VRTIČE uz prekrasni prirodni krajolik, prisustvo životinjica koza, ovaca, konja za terapijsko jahanje i psa. Moram reći da sam se osjećao kao u Big Brother kući. Mala homogena zajednica uvijek složna i vesela, spremna na novi izazov. Moram priznati da su spavaonice bile zanimljive; razvrstane svaka drugom bojom, (ali… naše mame: Tatjana s Tinom, Ksenija s Nerejom i Margarita s Martinom) imale su zaseban odvojen objekt uz našu kuću, bivši svinjac – preuređen u normalan, moderan stambeni objekt na osnovu kojeg je nastala i vesela pjesma koju možete pročitati u slijedećem tekstu. Ovaj puta se dokazalo da je ipak muški rod podrška ženskom rodu. Bili smo zaštićeni čak u podrumu kuće, u prostoriji s osam (8) kreveta i dvije kupaonice. Nas četiri mušketira  Darko, Tihomir, Dario i Vlado spavali smo svatko u svom kutu sobe (povezujući zidove kuće) ni potres nije nam mogao ništa. Veliki dnevni boravak za cijelu grupu služio nam je za doručak, večeru i slobodne trenutke druženja "ako ih je bilo???"

Da bi sve bilo kako treba pod kontrolom zamišljenog programa pod budnim okom su pratili naši domaćini: gosp. Janko Rešeta, gosp. Taras Poljanec, gđa. Lidija Šestak-Zorič (predsjednica Mariborskog Društva za –CP–), Zlatka Ornik, Vladimir Krstič – voditelj Centara Vrtiče, gđa. Zdenka Kaiser – (naša dežurna kuharica) koja nas je mazila friškom, domaćom, toplom, ukusnom hranom, brinula se za sve nas kao naša mama. HVALA joj na tome.

Naravno vidjeli smo i naučili puno, puno tog korisnog što ćemo korisno moći primijeniti u praksi za boljitak u poboljšanju življenja nas osoba s invaliditetom kod nas u Hrvatskoj. Na svim tim razinama i mi već radimo – samo su naši prijatelji/partneri dulje od nas u svemu tome, sa više prakse i iskustva. Potrudili su se sve zamišljeno prezentirati nam s bogatim i zanimljivim, svakodnevnim, slikovitim programom i predavanjima. Obilazivši svakodnevno smo se vozili po cijelom Mariboru posjetivši: prilagođene vrtiće, osnovnu i srednju školu, vidjeli način i vrste terapija i sprava za provođenje istih, VDC centar za zapošljavanje po posebnim uvjetima, Rehabilitacijsko radni centar POLŽ za štićenike s mentalnom retardacijom (sa svojom koncepcijom rada – nema nikakve veze ni preslike na naš zagrebački PUŽ/ slučajno su se poklopila imena Centara), kuću za samostalno življenje (uz 24h asistenciju zaposlenog radnog kadra).

Posjetili smo i Mariborsko Društvo za cerebralnu paralizu. Naše mame igrale su čak i prijateljsku utakmicu u ODBOJCI sa slovenskim mamama. Jedno lijepo i korisno prijateljsko, ugodno druženje nakon kojeg smo otišli na zajedničko piće i večernje druženje. Tako je došao i posljednji radni dan – pa u znak prijateljstva i daljnje uspješne suradnje i provođenja projekta i mi smo organizirali zajedničku večer otišavši na pizzu i druženje uz prepričavanje doživljaja i dojmova koje smo stekli. Vidio sam samo sretna i zadovoljna lica s osmjehom, sa puno foto aparata u rukama koji su detaljno svaki dan zabilježili slikom svaku našu aktivnost tj. događaj koji se zbio.

Slijedeće  jutro slijedili su zaključci i sveukupni dojam cjelokupnog skupa svih nas sudionika. Od najmlađeg do najstarijeg. Naravno, dogovorili smo nastavak projekta sa domaćinstvom za slijedeću godinu kod nas u Hrvatskoj /Zagreb i Split/ u terminu od 03.-07.05.2010.g.

HVALA još jednom dragim i ljubaznim domaćinima na svemu s čime su oduševili i iznenadili naša srca, nadajući se da ćemo i MI kao domaćini moći pokazati naše pozitivne primjere učinjene za nas osobe s invaliditetom koje možemo koristiti na obostranu korist kao partneri u suradnji.



U Zagrebu, 11.11.2009.g.


Predsjednik DOCIDP Zagreb
Darko Krtanjek
Zadnjič posodobljeno ( sreda, 18. november 2009 ob 14:28 )